Društveni slojevi
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: IUNP- kriminalistika

Sadržaj:
Uvod……………………………………...3
Društvena stratifikacija...............................4
Slojevi.........................................................5
3.1. Zatvoreni društveni slojevi…………..6
3.2. Otvoreni društveni slojevi……………7
3.3. Međuklasni slojevi……………….......9
4. Zaključak………………………………...11
5. Literatura………………………………...12
1.Uvod
U objasnjenju o ljudskoj prirodi kao osnov se uzimala biološka nejednakost ljudi. Ova nejednakost uspostavljena je samom prirodom i karakteriše je razlika u godinama, telesnoj snazi i osobinama duha ili duše. Ipak mnogo bitnija je društvena nejednakost. Bogastvo, moć, vlast i ugled ne znače da su oni koji ih posleduju nužno zaslužni za to, ali im daje mogućnost da koriste privilegije u odnosu na one koji to ne poseduju. Društvena nejednakost je bila i ostala potencijalni izvor sukoba i ona se u tom smislu javlja i danas. Postoje dva vida rešenja problema. Jedan je kontrolom i unutrašnjim prilagođavanjem društvenih nejednakosti izbeći sukobe. Drugi je suprotan znači sukobom realizovati strukturne promene koje će ukinuti društvenu nejednakost. Još od XVI veka ljudi se bave društvenim sukobima.
Svojina i moć su osnove na kojima se temelji društvena nejednakost.
Nejednakosti su relativno trajne. U sociologiji se govori o ekonomskom ali i kulturnom raslojavanju. U pitanju je viša ili niža društvena pozicija koju zauzimaju pojedinci ili grupe ljudi. Slojevitost je posledica razlike u bogatstvu, obrazovanje, načinu i stilu života, unutrašnjim vezama, osećaju pripadnosti. Kao kriterijum uzimaju se dohodak, zanimanje, druženje sa grupom, zona stanovanja.
2.Društvena stratifikacija
Društvena stratifikacija označava različit položaj pojedinaca, društvenih grupa i ustanova prema količini bogatstva , društvenoj moći, vlasti, ugledu, stilu života, sto čini osnovu njihovog rangiranja po hijerarhijskom redosledu. Hijerarhija označava raspored članova jedne društvene skupine koji su poređani jedan iznad drugog, pri čemu su niži podređeni višim. O hijerarhiji se govori i kao hijerarhiji društvenih vrednosti . U klasnom društvu hijerarhija označava položaj klasa. U savremenom kapitalizmu, više je reč o oblicima društvenog raslojavanja koji počivaju na različitom učešću u distribuciji društvenih dobara i vlasti, s obzirom da je danas društvena pokretljivost dosta visoka. Ipak i danas, društvena stratifikacija predstavlja oblik društvene nejednakosti.
Po pitanju uzroka koji dovode do socijalne diferencijacije postoji saglasnost među sociolozima različitih teorijskih orijentacija: podela rada društvu stvara pretpostavke za društveno stratifikovanje. Društvena podela rada je rasčlanjivanje ukupnog društvenog rada na oblasti, grane, vrste itd. što ima za posledicu nejednakost društvenih grupa koje obavljaju pojedine poslove. Podela rada nalazi svoj izraz i u horizontalnoj i u vertikalnoj dimenziji, prema položaju određenih delatnosti u društvu, ali i među različitim društvima. Ovo je naročito izraženo kod podele na umni i fižički rad. Međutim, podela rada je nužan, ali nedovoljan uslov stvaranja društvenih nejednakosti.Društvna moć je ta koja je omgućila usklađivanje podeljenih radova i funkcionisanje društvenog sistema.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]